Lažljivac

Prva knjiga iz serijala 'Soba košmara' koju sam pročitala.

AUTOR: R.L. Stine
ŽANR: lagani horror
OCJENA: 3
PREPORUČAM: djeci i mladima (kojima je uostalom namjenjeno) i roditeljima da preporuče djeci i mladima (jako poučno)



Stinea sam počela čitati prije koju godinu i progutala sam gotovo sve knjige iz serijala 'Ulica straha' za kratko vrijeme. 'Sobu košmara' nikad nisam čitala jer sam čula da je jako strašna, a sama po sebi sam bila dosta prestrašena svega oko sebe.
'Lažljivca' sam dobila za rođendan pa sam na neki način morala pročitati tu jako strašnu knjigu. 
Ne znam jesam li prerasla Stineove knjige ili je ova bila baš nekako nezanimljiva, ali nije me se previše dojmila.

Priča počinje sa mladi dvanaestogodišnjim Rossom koji toliko laže da ti je teško držati knjigu u rukama. 
Npr: " ' Nije istina', bio sam uporan, 'ono što se zapravo dogodilo...istina. Potpuna istina. Moj pas se razbolio, i mama me zamolila da joj pomognem da ga odvedemo veterinaru. I tako sam...'
'Otkad ti imaš psa?' prekinula me Cindy.
'Uh?'  zurio sam u pod razmišljajući. Bila je u pravu. Mi nemamo psa."

Na ovo sam se valjala od smijeha. Koliko dobro moraš živjeti u svijetu laži da prijateljici bez pardona kažeš da imaš psa i još na to smisliš priču?!

I tako Ross laže i laže, svima i svakome, pa se svađa s bratom, pa s roditeljima, pa još malo laže i na kraju sa spremnom laži ode na zabavu kod prijatelja na koju ne smije.
I na toj zabavi on pod vodom ugleda dečka koji izgleda pljunuti on (a pod vodu su ga zgurale gore naveden Cindy i Sharma jer je mali frajer izgubljen u svojim lažima obje pozvao na tu zabavu). Taj mu njegov blizanac bijesno kaže da ode. 
Kad izađe iz vode i pokušava to nekome reći, nitko mu naravno ne vjeruje. Onda se još uvali u nevolje doma i onda počinje prava paranoja. Taj se njegov blizanac pojavi i u njegovoj kući i uvjerava ga da zapravo on živi tamo. I tako se oni prepiru i tuku i svađaju i onda Ross shvati da zaista ne pripada tamo i da nešto nije u redu. Blizanac mu objasni da je Ross počeo živjeti  u svijetu laži toliko da je prešao u paralelni svijet. 
I onda se tamo događaju čuda i gadarije i sve mi je bilo žao malog Rossa. 

To je više-manje to, knjiga je kratka pa ni nemam što više reći. Kraj me totalno zbunio i na neki način razočarao jer sam bila uvjerena da su Stineove knjige na kraju realistične, no ova pobija moju teoriju. Ali sviđa mi se jer priča ima pouku o laganju dovoljno jaku da sam se zamislila. 

Ali rasplet je prilično zanimljiv i zapravo sam od početka nekako očekivala da će tako biti. Kako točno? Otkrij!